Повлен је највећа и највиша планина (Мали Повлен 1347м.н.в.) на планинском венцу Авала – Гучево. Лепа и мистериозна са својим природним реткостима и легендама. Од оне о Алки за коју је Ноје везивао барку, преко морске обале, налазишта фосила морских пужева, до чувених Повленских кугли, извора Скрапежа, воденице најчувенијег српског вампира и заводника Саве Савановића и белоглавих супова који круже над њима.

Повлен је најуочљивији и највећи масив у ланцу ваљевских планина. Удаљен је пола сата вожње од Ваљева путем према Бајиној Башти. Други пут до падина и гребена Повлена води поред познатих манастира Ћелије и Лелић.

Ова планина динарског смера пружања састоји из три дела Малог, Средњег и Великог. Необично је што је Мали Повлен (1347м) виши од Великог Повлена (1271м) и представља највишу тачку читавих ваљевских планина. Оба Повлена леже југозападно од Ваљева, а западно од Маглеша и Букова. Од њих се мења правац Ваљевских планина: уместо упоредничког, оне (Повлен, Јабланик, Медведник, Соколска планина, Јагодна и Гучево), задобијају динарски правац. Изузетак чини само Борања, која се пружа правцем југозапад-североисток.

Мали Повлен је донекле асиметричан – југозападна страна му је стрмија од североисточне. Свакако је то последица усецања дубоке, клисурасте долине, али и раседања дуж југозападне стране. Сам гребен Малог Повлена је релативно узак, али не представља изразито каменити венац, већ се састоји од благих хумова између којих је усечено неколико плитких вртача.

У простору Белих вода Мали Повлен се спушта према југу степенастим одсецима од кречњака. Од Белих вода до Црвеног брега простор Малог Повлена је већим делом изграђен од серпентина.

Северна подгорина Малог и Великог Повлена је дисецирана честим водотоцима, али ипак има прилично благе стране. Разлог је у томе што знатно превлађује серпентин над кречњаком. На читавој северној подгорини Повлена, јављају се бројни површински потоци који образују најгушћу речну мрежу на читавом простору ове планине. С друге стране, од Дебелог брда до Мравињаца протеже се готово континуална шума лишћара (буква, леска, граб и по који јавор). Само се око Дијавице наилази на густе шуме релативно младих четинара (јела и смрча), које су вероватно сађене.

Крајем седамдесетих година XX века кроз овај шумски комплекс просечен је солидан макадамски пут од великог значаја за свеколико привредно искоришћавање северне подгорине планине: за експлоатацију шуме, индиректно за сточарство и пољопривреду у ширем смислу, па и за туризам, јер се на оба краја овог пута граде викендице. Као превој и развође између Дрине и Колубаре и као раскрсница макадамског и асфалтног пута Ваљево-Рогатица-Ужице, као превој између Великог Повлена и Јабланика, Дебело брдо полако постаје туристичко средиште са популарним планинарским домом, бројним викендицама и кафаном.

Северна и јужна подгорина Повлена битно се разликују по својој природи, па и по основним антропогеографским особинама. Јужна подгорина је састављена махом од вододрживих стена, које су предусловиле појаву извора, стварање релативно густе мреже водотока, густих шума и растреситог глиновитог покривача погодног за гајење разноврсних биљних култура. Северна подгорина је великим делом изграђена од кречњака, па је безводна, дисецирана површинским и подземним крашким облицима, мање плодна и ређе насељена; с друге стране, у њој се налазе неколике светиње, споменици, костурнице и чувени манастири Ћелије, Лелић и Пустиња.